Uporedo sa kolektivnim sportovim ni manje ni više od njih egzistiraju individualni sportovi. Moglo bi se reći da pojedini individualni sportovi, poput gimnastike, tenisa i atletike često u senku bacaju najbolje kolektivne sportove.
Akademija borilačkih sportova Loznice, krenula je sa radom 2014 godine, prvo sa jiu jitsom, zatim karateom, sambom, pa MMA. Članovi Akademije učestvuju na mnogobrojnim domaćim i inostranim takmičenjima sa kojih se redovno vraćaju sa pregrštom medalja. Svakako jedan od najzapaženijih takmičara je Jovan Cvetanović koji je na ovogodišnjem Svetskom i Evropskom prvenstvu za mlade u džiju džici osvojio bronzane medalje dok je na Balkanskom prvenstvu postao zlatan. Ima Jovan u svojim vitrinama još mnogobrojne medalje sa domaćihi i nostranih turnira a kroz malđe kategorije redovno je bio najbolji na prvenstvima Srbije.
Mladi i talentovani biser srpske i lozničke jiu jitse ljubazno se odazvao na poziv portala da otkrije neke od pojedinosti njegovog sportskog i privatnog života kako bi sportska javnost grada sporta Loznice imala priliku da se malo pobliže upozna sa mladim šampionom koji je njihov sugrađanin.
Od kad ste počeli da se bavite sportom?
“ Sa treninzima sam počeo kad sam imao sedam godina. Bio sam nemirno dete pa su roditelji imali nameru da me upišu na neki sport. Obzirom da je većina vršnjaka otišla na fudbal, košarku i druge kolektivne sportove. moji roditelji nisu hteli da i mene upišu na neki od tih sportova. Iskreno ni ja sam nisam imao takvu želju. Više su mi privlačile pažnju teretane gde sam viđao slike mišićavih momaka pa sam imao želju da i ja budem takav. Upravo te 2014 godine trener je osnovao klub koji se bavio džiju džitsom pa sam se tako obreo u novom klubu“.
Sa ove vremenske distance da li mislite da ste pre deset godina povukli pravi potez posvećujući svoj život onom zahtevnom sportu ?
“ Ni malo nisam zažalio i da mogu opet da biram moj izbor bi bio isti. Nisu u pitanju samo čisti treninzi da bi se fizički „ispraznio“ U pitanju je velika ljubav i ne mogu zamisliti da nisam svaki dan u sali za treninge. Ovaj sport me maksimalno ispunjava, doneo mi je dosta lepih trenutaka i na svaki trening odlazim srećan“.
Osim sporta koji ispunjava svaki vaš dan, šta Jovan još voli ?
“ Volim da izađem sa društvom na piće. Volim i druge sportove koje upražnjavam u slobodno vreme a često me možete pronaći u teretani“.
Jovan je pored velikih sportskih obaveza redovan učenik lozničke Gimnazije, matematički smer. Kako usklađujete sport i školu jer oboje zahtevaju dosta pažnje i vremena „
“ Nije baš lako. Imam veliko razumevanje profesora. Za sada mi dobro ide i škola. Naravno bude tu i loših ocena ali se to sredi sve na vreme“.
Jovanov životni moto je da se rad uvek isplati.
“ Nema uspeha bez napornog i dobrog rada. Uostalom tako je i u životu jer ako hoćete nešto da postignete morate mnogo toga i uložiti. Talenat jeste bitan ali kako kažu isksuni treneri : talenat je 1% a sve ostalo je rad.
Sa nepunih 18 godina, koliko ste svesni uspeha koji ste do sada postigli ?
“ Iskreno dok sam bio mlađi nisam nešto ni verovao niti bio svestan tadašnjih dobrih rezultata. Sa godinama sam postajao svestan onoga čime se bavim, njegovim značajem i dobrim rezultatima. Imam dosta vere u sopstvene snage i mogućnosti. Za sada mi ide jako dobro tako da sam iz godine u godinu sve svesniji i motivisaniji“.
Kakav je osećaj naći se na pobedničkom postolju?
“ Na takmičenje uvek idem svesno da budem najbolji. Naravno kada se osvoji neka od medalja budem jako zadovoljan i srećan pre svega jer sam ostvario cilj koji sam sebi postavio za to takmičenje“.
U sportu se i gubi. Kakav je Jovan u tim momentima ?
“ Svakako sam tužan ali sam najviše ljut na sebe jer sam izgubio svojom krivicom. U takvim trenutcima volim da ostanem sam sa sobom ali već sa pripremom za naredno takmičenje opet se vraćam na staro“.
Svaki sport utiče na formiranje ličnosti i karaktera sportiste ?
„Svakako da je sport uticao na formiranje mog karaktera. Učinio me je čvrščim. mentalno jakim i doprineo je da postanem stabilna ličnost. Naravno da se ne sme zaboraviti uticaj sporta na psihofizički razvoj i zdravlje sportiste“.
Jovanov kvalitet prepoznalo je i Ministarstvo sporta i omladine Republike Srbije.
“ Postao sam stipendista Ministartsva i omladine. Sa jedne strane srećan sam što je prepoznat moj dosadašnji rad dok sa druge strane mi stipendija mnogo znači obzirom da su troškovi takmičenja veliki“
Kako bi Jovan u pet reči opisao sebe ?
“ Disciplinovan, uporan, tvrdoglav, marljiv,volim da pomažem drugima“
Koju karakternu osobinu bi promenili da možete ?
“ Bez dileme tvroglavost. Često mislim da sam u pravu a u stvari ne bude tako što ipak shvatim na kraju krajeva „
Da li vas drugovi prepoznaju kao uspešnog mladog sportistu ?
“ Znaju da postižem uspehe. Prija mi to ali ne letim u nebesa. Realan sam dosta i znam da sam tek na početku prave karijere“.
Šta bi preporučili klincima i klincezama koji su sada u godinama kada ste se vi opredeljivali za bavljenje sportom ?
“ Preporučio bih svima da se bave sportom obavezno ukoliko postoji takva mogućnost. I sam izreka kaže “ u zdravom telu zdrav i duh. Sport će vam doneti puno zdravlja, uticaće pozitivno na psihomotorni razvoj bolje od bilo čega drugog. Razvićete mnogo znanja, veština i sposobnosti koje nemaju oni koji se ne bave sportom. Na kraju, sport će vam omogućiti da upoznate i steknete mnogo novih poznanika i prijatelja kako u Srbiji tako i širom naše planete“.
Za kraj razgovora otkrijte nam koji su vaši ciljevi za budućnost ?
“ U pogledu sporta obzirom da postoji šansa da džiju džica bude deo olimpijskog programa, želeo bih da učestvujem na nekoj od budućih Olimpijada i da budem na pobedničkom postolju. Što se tiče nekog životnog cilja, želeo bih pre svega da postanem dobar čovek“.
Svakom ko ovaj tekst bude pročitao do kraja biće jasno ko je Jovan Cvetanović, čime se bavi, kako razmišlja, šta misli o sebi i sportu kojim se bavi, čemu teži i koji su mu životni i sportski ciljevi. Utisak koji Jovan ostavlja u toku razgovora samo je potvrda da se nalazi na pravom putu, bilo onom sportskom bilo onom životnom.
„
