U Drugoj ligi Srbije u košarci za muškarce ostala su da se odigraju još dva kola. Predhodno, 27. kolo donelo je rasplet u samom vrhu. Nakon poraza Kolubare Lazarevac 2003 od gostiju iz Pirota, definitivno Borac Zemun i Hercegovac u narednoj sezoni biće članovi Košarkaške lige Srbije ili popularne A lige kako je gotovo svi nazivaju. Na dnu tabele jasno je da Drugu ligu napuštaju Radnik, Železničar (I) I Železničar (Č). Četvrtog putnika za Regionalnu ligu opredeliće ishod međusobnog duela Zemuna i Dunava koji će se odigrati u 29. kolu u Zemunu. Preostali deo ekipa, plasiranih od četvrtog do 11 mesta poslednja kola „otaljavaju“ željno čekajući kraj Lige. Među tim ekipama nalazi se KK Loznica koji trenutno zauzima osmo mesto na tabeli gde bi najverovatnije trebalo da okonča aktuelnu sezonu, nakon dva neočekivana poraza u 27. i 28. kolu.                                                                                                                                                       

Plasman u sredinu tabele je cilj koji je zacrtan pre početka sezone i sa ponosom u klubu mogu konstatovati da je aktuelna sezona ispunila sva očekivanja. Igrali su lozničani veoma promenljivo u odigranih 28 kola. Na startu su zabeležili četiri uzastopne pobede koje su razbudile prvoligaške misli da bi usledila serija od šest uzastopnih poraza kada su bajkovite snove zamenile crne misli oko eventualnog ispadanja iz Lige. Došlo je do smene trenera i na vruću klupu lozničana vratio se „Dejvid Koperfild“ iz protekle sezone, trener Dušan Kasum, koji je u nastavku Lige ostvario deset uzastopnih pobeda koje su po drugi put potpalile misli o A ligi. Međutim veoma brzo sve te A bajkovite snove raspršila je realnost pa su lozničani nanizali četiri uzastopna poraza samo ovoga puta bez bojazni od napuštanja Druge lige jer su u predhodnim kolima stavorili bezbrižnu bodovnu zalihu. Crnu seriju lozničani su prekinuli u Lagatoru protiv Niš Maxbeta u  25. kolu a u 26. kolu pobedili u gostima ekipu Železničara iz Inđije koja se već dosta kola pre tog meča oprostila od drugoligaškog karavana i protiv Loznice na parket izvela podmlađeni sastav. Očekivalo se da će Loznica u poslednja četiri kola, obzirom da ima veoma povoljan raspored (Beko i Klik u Lagatoru, Železničar u Čačku i Dunav u Starim Banovcima) poboljšati svoj bodovni saldo za najmanje šest bodova (tri pobede) a možda i za svih osam bodova.Međutim Loznica je već u 27. kolu (Beko u Lagatoru) i 28. (Železničar u Čačku) zabeležila poraze i od lepih ali realnih snova od obogaćivanja bodovnog salda u finišu Lige,  već na pola puta nije bilo ništa.   Ako se poraz od Beka pred svojim navijačima može nekim argumentima opravdati poput pada sportske forme koji je i bio očekivan, delimičnog emocionalnog pražnjenja  nakon uspešnih predhodno odigranih 26 kola, uprkos kojih su lozničani bili sve do poslednjeg kvartala u igri za pobedu, to se poraz u Čačku u proteklom, 28. kolu može okarakteristikovati kao sraman. U jesenjem delu prvenstva lozničani su naneli pravu katastrofu rivalu iz Čačka, rezultatom 104:67. U odnosu na tadašnji sastav u subotnjem meču u Čačku u redovima domaćina nisu bila prisutna dvojica najboljih igrača koji su digli sidro i napustili klub kada je već bio u Regionalnim vodama. Domaćin je bio zaista pretanak ali su momci koji su istrčali na parket dali svoj maksimum, borili se do poslednjeg atoma snage. Sa druge strane lozničani su delovali na parketu kao razbijena banda. Neborbeno, nemotivisano i sebično su igrali puleni trenera Kasuma koji je pokušavao na sve načine da igrače vrati na kolosek iz prve četvrtine kada su lozničani koliko toliko delovali dobro i imali prednost od tri koša. Šutirao je ko kad god hoće, odbrana nije postojala niti hemija između igrača po kojoj su lozničani bili poznati u predhodnim kolima. Sva opravdanja tipa treba da treba da se otalja preostali deo Lige, da nemaju motiva, da su neki u svojim mislima već otišli iz Loznice bilo u neki bolji klub ili bili svesni da ih klub neće zadržati u narednoj sezoni i slična, ne piju vodu ni za mililitar. Pre svega svaki sportista MORA da zna da onog časa kada je istrčao na parket da više ne postoje nikakva opravdanja za neborbenu, nemotivisanu i neodgovornu igru. Ako nije u stanju da igra punom snagom poštenije je da igrač kaže treneru da to ne može uraditi (nebitan je i razlog) i tako sačuvati obraz pred samim sobom, trenerom, saigračima, rukovodstvu kluba i navijačima. A ne izaći na parket i glumiti ko zna šta pri čemu te protivnik iz minuta u minut sve više ponižava. Prosto se nameće pitanje pa kakvi su to sportisti i ljudski karakteri koji ne reaguju na takve stvari već su i pored svega toga bili nezainteresovani i mrtvi hladni. Dalje, svaki od košarkaša MORA znati da ako već ne oseća klub kao svoj već je tu samo zbog novca, onda MORA biti PROFESIONALAN i zaraditi svoj novac do poslednjeg dinara. A zaradiće ga samo ako na terenu izgara do poslednje kapi krvi pa ako pobedi ok a ako izgubi pružiće ruku protivniku ali će sa parketa izaći čistog obraza.

Sa ovakvim ponašanjem sve pohvale koje su košarkaši Loznice sasvim zasluženo dobijali u odigranih 26 kola  jako brzo blede i padaju u vodu svakim sramnim porazom poput onog u Čačku u proteklom kolu.

Prema tome košarkaši privedite se svesti i odradite u poslednja dva kola svoj posao do kraja kako treba a ne samo da jedva čekate što kraj svake utakmice što kraj Lige. A nakon okončanja takmičenja o tom potom. Budite pre svega PROFESIONALCI a oni koji to mogu budite i LJUDI u istinskim značenju te reči.

„Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka“ – Petar II Petrović Njegoš

PS : Oni na koje se odnosi ovaj tekst prepoznaće se (možda). Uvek na svu srežu ima i onih Pravih.