18
Sudija u sportu je službeno lice koje nadzire sportsku utakmicu ili takmičenje, stara se o poštovanju pravila igre i donosi odluke tokom samog takmičenja. Glavne uloge i zadaci sudija su sprovođenje pravila (primena zvaničnih i prilagođenih pravila specifične sportske grane) kao i održavanje reda i bezbednosti (smirivanje tenzija među igračima i sankcionisanje prekršaja ). Doslednim, kvalitetnim a pre svega pravičnim i poštenim odlukama sudije obezbeđuju regularnost takmičenja. U suprotnom dovode do velikih problema, tenzija, incidenata i negativno deluju na regularnost takmičenja.
Sudija u sportu je službeno lice koje nadzire sportsku utakmicu ili takmičenje, stara se o poštovanju pravila igre i donosi odluke tokom samog takmičenja. Glavne uloge i zadaci sudija su sprovođenje pravila (primena zvaničnih i prilagođenih pravila specifične sportske grane) kao i održavanje reda i bezbednosti (smirivanje tenzija među igračima i sankcionisanje prekršaja ). Doslednim, kvalitetnim a pre svega pravičnim i poštenim odlukama sudije obezbeđuju regularnost takmičenja. U suprotnom dovode do velikih problema, tenzija, incidenata i negativno deluju na regularnost takmičenja.Sudije su sportski stručnjaci ali pre svega su ljudi kao i svi drugi koji obitavaju pod nebeskim svodom pa su tako izloženi i pravljenju grešaka i ne postoji nijedan sudija koji ne greši. Pri tome veoma bitno je da greške pravi nenamerno i da ima isti kriterijum za obe ekipe. Nažalost nije uvek tako i sudijske greške su namerne i imaju za cilj da favorizuju jednu od ekipa na terenu.
Povod za ovaj tekst je situacija iz 34. minuta meča 15. kola Prve lige Srbije, Loznica – OFK Vršac kada sudija Nikola Čekićević nije dosudio očigledan penal za domaćina nakon prekršaja odbrambenog igrača gostiju nad Jelenićem u kaznenom prostoru. Sudija je bio veoma blizu događaja i lako je mogao da uoči da protivnički igrač povlači rukom za dres Jelenića sa leđa ali je sudija ostao nem i rukama pokazao da se igra nastavi. Očigledno je progledao kroz prste gostima i grubo oštetio domaćina.
Ovaj događaj možda ne bi izazvao veliku pažnju da je ovo bio prvi put da su lozničani oštećeni. Međutim ako se film vrati malo unazad mogu se pronaći još neke kardinalne sudijska greške na štetu Loznice. Najsvežija je nedosuđeni očigledan penal za Loznicu u meču protiv Smedereva 1924 u 13. kolu Lige pa nešto pre toga nepriznat gol zeleno belima u meču protiv Teleoptika kada je bilo vidno da je lopta prešla celim obibom gol liniju . Sećanja naviru pa tako isplivava iz memorije i nepriznat gol protiv Mačve u predhodnom Prvenstvu zbog navodnog ofsajda pri čemu su nekolicina igrača gostiju bila koji metar ispred strelca Motike.
Kada se nešto dogodi jednom moglo bi se podvesti pod slučajno. Ali ako se dogodi više puta svaka priča o slučajnosti gubi smisao. Jasno je da su takve greške namerne sračunate da se favorizuje jedan od rivala. Pri čemu su se sve ove greške događale na štetu Loznice a u suprotnom smeru ih nije bilo.
Primer Loznice, a ima ih još podosta u Ligi, jasno ukazuje da su pojedine ekipe favorizovane u odnosu na ostale. Jedino se postavlja pitanje da li oštećeni treba da ih odćuti ili da podigne javno halabuku. Odgovor je jako težak jer u slučaju da maci nije pojeden jezik Imperija (čitaj sudijska organizacija) zna žestoko da uzvrati totalnim anatemisanjem pobunjenika. A ako odabete opciju ćutanja Imperiji dajete za pravo da vam može nauditi kada joj se ćefne.
Stoga se pred čelnicima kluba nalazi jako veliki zadatak koji se odnosi pre svega na saznavanje zašto sudije imaju loš odnos prema klubu, (ima raznih teorija) koji je očigledan i da po njegovom saznanju pokušaju bilo kako da ga reše jer je u Ligi kakva je aktuelna svaki osvojeni bod, pa čak i dati gol može biti sudbonosan po klub. Prema tome bolje je sprečiti nego lečiti.