Meč 15. kola Prve lige Srbije, Loznica – OFK Vršac okončan je bez pobednika (1:1) mada su zeleno beli, po onom što je viđeno na terenu, apsolutno zaslužili sva tri boda. Bilo je podosta uzbuđenja tokom meča, većinom ispred gola gostiju. Međutim ovaj veoma važan meč imao je turbulentnu predigru.
Svi koji prate lozničkog superligaša bili su šokirani pre početka meča kada je na svelost dana izašao sastav startnih 11 lozničana. Navijači Loznice nisu se mogli načuditi kakav je sastav na teren izveo trener Ivica Milutinović i svi su se pitali šta se to zbiva i kako će ovakav sastav uopšte funkcionisati na terenu. Po prvi put tandem štopera činili su Vidić i Pecelj umesto do tada standardnih Petrovića i Trajkovskog. U napadu je trener na teren izveo čak tri krilna igrača, dva standardna, Jelenića, Čarapića i nelogičnog Mališa, izostavio standardnog Krstića i ekipu ostavio samo sa dva vezna igrača, standardnog Purtića i sve prisutnijeg Ahčina. U napadu ekipu je predvodio standardni Katanić dok je izostao takođe standardni Stojanović kao i Pantić koji je bio starter u predhodnom kolu. Na klupi je bio ceo preostali deo rostera sa kojima lozničani raspolažu. Nikolić i Mandić odavno otpisani, oba rezervna golmana bez minutaže, Matić sa 12 minuta, Jezdimirović (62) a preostali sa nešto više minuta od njih ali i dalje malo za nešto ozbiljnije osim neke manje epizodne uloge. Osnovni razlog za ovakav sastav su povrede na koje su se igrači žalili od kojih su jedino Petrović i Stojanović van pogona već nekoliko kola a sa preostalima se to desilo pred sam meč. Trener Milutinović je bio svestan da koju god kombinaciju izvede na teren da to neće biti ni približno kako je on nameravao da bude. Šta više „totalni pad“ sistema se desio na poslednjem treningu i sve ono što je trener planirao u pripremi meča palo je u vodu..Šta više sastav koji će istrčati na teren nije bio poznat do samog izlaska iz svlačionice.
Međutim ono što su momci koji su istrčali na teren ili kasnije ulazili u igru zaslužuje najviše pohvale. Takvu motivisanost i borbenost, izgaranje do poslednjeg atoma snage do sada nisu manifestovali. Sve je to osetilo i ono jako malo gledalaca pa je momcima u zeleno belom dalo do sada neviđenu podršku. Upravo su i jedni i drugi ovakvim pristupom i odnosom pokazali koji je jedini ispravan put i kako uvek MORA biti jer za suprotno nema opravdanja. Velika je šteta što sav ovoliki zajednički trud nije materijalizovan pobedom. Kako reče trener „nismo dobili tri boda ali smo dobili EKIPU i NAVIJAČE“ što bi trebalo da u nastavku Lige donese mnogo više koristi nego ova dva izgubljena boda. Prema tome sve je na igračima, kao i uvek. I nije presudno u kom sastavu će igrati ekipa već kako i koliko će se boriti za dobar rezultat. Na kraju krajeva i ona narodna kaže „dva ološa (nejaka) ubiše Miloša“.
Ova bajkovita priča desila je se tačno na vreme. U vikendu koji sledi kreću odlučujući mečevi za plasman u preliminarnoj fazi. Započinje drugi deo nakon kojeg neće biti popravka. Šta se do kraja ovog dela Lige uradi, to ti je. Pa „kom opanci kom obojci“. Svi bi u opanke ali nema mesta za sve. Biće ih samo za one najhrabrije, najmotivisanije, najborbenije, najdisciplinovanije i najupornije. Mečom protiv OFK Vršca zeleno beli su sve predhodno navedeno potvrdili. Ostalo je da samo takvi budu u narednih 15 kola, pogotovo u narednih sedam koliko je ostalo da se odigrado kraja kalendarske godine. Navijači veruju u jednu toplu zimu i sunčano proleće.