Pre početka takmičenja u klubu su zacrtali dva cilja. Prioritetni je bio osvajanje titule prvaka Srbije a drugi da u Kup takmičenju doguramo što dalje i naravno ako se ukaže prilika da osvojimo Kup da to i uradimo.Ovi visoki ciljevi su kod određenog broja igrača stvarali jednu dozu pritiska dok su oni iskusniji to prihvatili sasvim normalno. Na kraju sezone mogu konstatovati da smo se izborili na najbolji mogući način a to je dupla kruna.
Svemu su predhodile veoma jake i naporne pripreme koje smo sproveli u Lagatoru. Trenirali smo dva puta dnevno kombinujući rad u teretani i napolju na tartanu. Prve 2-3 sedmice skoro da nismo imali dan pauze pa smo malo umorni ušli u prvenstvo. Prva utakmica protiv Konjarnika nas je otreznila u pravi čas, spustila na zemlju i pokazala da se ono što znaš mora pokazati isključivo na terenu i da se svaka pobeda mora zaslužiti tako što će svaki igrač dati svoj maksimum na terenu.Tokom Lige ispravljali smo greške u hodu i podizali nivo igre na sve višu stepenicu.Dolaskom trenera Borka Surudžića još više smo podigli nivo spremnosti tako da smo odigrali najbolje onda kada je bilo najteže i bez nekih većih problema, doduše nimalo lako, osvojili duplu krunu. Svi mi u klubu i ljudi oko kluba dali su svoj doprinos u osvajanju Prvenstva i Kup-a Srbije.
Što se tiče konačnog plasmana ekipa on je manje više očekivan. Već u ligaškom delu takmičenja izdvojile su se ekipe iz tzv „gornjeg i donjeg doma“. Videlo se od samog početka da će bitku za opstanak u elitnoj diviziji voditi Zemun Samo Pravo i dve ekipe iz Niša, Kalča i Winter sport, dok će preostalih sedam ekipa voditi borbu za play off. Iako, na svom terenu, neugodna ekipa Ivanjice ipak je bila za nijansu slabija od preostalih šest ekipa koje su ostvarile pravo da se kroz play off bore za titulu prvaka Srbije.
Četvrtfinale nije donelo neko veliko iznenađenje. FON je očekivano eliminisao Novi Pazar dok je najizvesnije bilo u sudaru Konjarnika i Bečeja 2003, gde se pokazalo da je domaći teren presudan, kao i u većini utakmica ligaškog dela.
U polufinalu FON je pokazao da je, iako su ga napustila nekolicina igrača pre početka sezone, ekipa za respekt. Uspeli su da eliminišu jako dobru ekipu Vranja i što nije očekivao niko, veoma lako u trećoj, odlučujućoj utakmici koja se igrala u Vranju pred 2500 gledalaca, rezultatom 5:0. Ovu pobedu su skupo platili povredama jako bitnih igrača od kojih neki nisu ni igrali u finalnoj seriji. Naši mečevi protiv Konjarnika bili su jako teški. Iako smo u prvom meču trijumfovali sa 4:0 u Lagatoru, drugi meč u beogradskim Šumicama smo izgubili u penal seriji. Bili smo oslabljeni neigranjem Kocića i Rosića koji su „čistili „ kartone. Mislim da smo mogli malo hrabrije da uđemo u meč a ne da se povučemo jer smo tako protivniku ostavili više prostora za igru. Treća odlučujuća utakmica bila je najteža od svih utakmica koje smo odigrali u play off-u. Nakon poraza u Beogradu stvorio se pritisak i imperativ pobede jer nismo imali pravo na grešku. Konjarnik je u ovoj utakmici dao svoj maksimum ali smo, uz veliku pomoć naših navijača, uspeli na kraju da pobedimo sa 3:1 i plasiramo se u finale gde nas je čekao FON.
Ostvarili smo skor od 3:0 u pobedama sa gol razlikom 12:2. Na oko lako i ubedljivo ali na terenu veoma teško. Svaka od tih utakmica mogla je da se otvori i okrene na drugu stranu i dobije sasvim neki drugi tok. U obe utakmice u Lagatoru u početnim minutama meča FON je bio bolji ali nas je u tim trenutcima fenomenalnim odbranama spasavao Jakov Vulić. Kasnije smo mi postigli prvi gol a onda smo igrali mnogo opuštenije i na kraju ostvarili pobedu. Druga utakmica slična prvoj. U početnim minutama gosti bolji, ali kada smo postigli prvi gol, posle je išlo mnogo lakše za 2:0 u pobedama. Znali smo da će mnogo biti lakše da osvojimo titulu pobedom u trećem kolu nego da čekamo četvrto jer bi u tom slučaju FON bio u psihološkoj prednosti. Međutim videlo se od početka da sa malim brojem igrača u rotaciji, nisu mogli da nam pariraju obzirom na našu dužu klupu, tako da je posle prvog pogodka već na samom početku bilo jasno šta će biti na samom kraju.
Prvi osećaj nakon sudijskog zvižduka za kraj utakmice, bio je pomalo čudan kao da nismo bili svesni šta smo uradili. Trebalo je neko vreme nakon završetka utakmice da shvatimo da smo prvaci Srbije. Bili smo toliko psihofizički iscrpljeni da smo jedva uspeli da podelimo radost sa navijačima koji su u Šumicama napravili atmosferu tako da smo se osećali kao da igramo u Lagatoru. Tek malo kasnije u busu i kad smo stigli kući počeli smo da uživamo u pobedi. Možemo biti ponosni na ono što smo ove sezone uspeli da uradimo.
Posebno bi istakao ulogu naših vernih navijača koji imaju svoj udeo u šampionskoj tituli. Tokom ligaškog dela nisu dolazili u Lagator u nekom znatnijem broju. Jednostavno mnogi žitelji Loznice nisu skoro ni znali da postojimo. Bilo je potrebno vreme da shvate da imamo top ekipu i da se svi do maksimuma borio za grad Loznicu. Od utakmice sa Novim Pazarom situacija se naglo promenila. Klub je učinio dosta toga da postanemo „vidljiviji“, što je uz naše dobre igre dovelo u Lagator znatan broj gledalaca koji su nam svojim navijanjem i podrškom pomogli da na kraju balade osvojimo titulu prvaka Srbije“.