Nakon dvonedeljne pauze, utakmicama trećeg kola, nastavljena je Prva futsal liga Srbije. Voljom žreba već na samom početku Lige sastale su se dve ekipe koje su najveći favoriti za plasman u Ligu Šampiona. Domaćin Loznica Grad 2018 u novu sezonu je ušla sa velikim promenama u igračkom kadru i u prva kola je zabeležila dve pobede. Gosti iz Novog Pazara su formirali igrački sastav projektovan za najviši plasman. Takođe su u prva dva kola na svoj konto upisali šest bodova tako da je subotnji meč bio i sudar dve neporažene ekipe u predhodna dva kola.
Trener lozničana Ivan Božović ovako je video prvi prvenstveni sudar dva favorita :
„Realno, bodove smo izgubili u 20. minutu prvog poluvremena kada smo našom greškom omogućili gostima da postignu gol. Umesto da nadmoć koju smo imali u prvom delu meča materijalizujemo sa 2-3 pogotka, na odmor smo otišli sa po jednim datim pogotkom. U prvom poluvremenu nismo pravili dovoljan pritisak na loptu niti smo nametnuli ritam koji smo dogovorili da bi što pre fizički iscrpeli rivala za koga smo dobro znali da zbog kasnijeg početka priprema nije adekvatno fizički spremna. U drugom poluvremenu još više smo usporili igru što su gosti iskoristili i podigli ritam svoje igre i utakmica je mogla da ode u oba pravca. Neki strah od greške se uvukao u moje igrače a poznato je danemamo u ekipi pravog vođu koji bi ih u takvim situacija digao i poveo pravim kolosekom. Korektno smo fizički spremni. Doduše dvonedeljna pauza nas je izbacila iz ritma jer su nam dvojica igrača i što je bilo još gore oba golmana bila sa reprezentacijom a treći, srednješkolac bio na maturkoj ekskurziji tako da nismo bili u situaciji da pred početak Lige finalizujemo sve ono što smo pre toga uradili već smo se !krpili“ na treninzima kako smo znali i umeli i koliko smo uopšte mogli da treniramo svrsishodno.. Doduše u svemu tome ne možemo tražiti izgovor.
Očigledno je da imamo problem sa realizacijom a ona je stvar individualnog karaktera, kvaliteta i sposobnosti igrača. Bilo je tu dosta i sitnih detalja koje nismo odradili dobro a poznato je da sitnice upravo odlučuju ovakve utakmice.
Suštinski je dosta toga što smo igrali bilo u granicama korektnog. Pali smo na tri elementa : loš je bio pritisak na loptu, nismo nametnuli jak ritam i slaba realizacija. Na kraju nerešeni rezultat i nije loš rezultat jer je utakmica mogla da ode u i drugom smeru.
Mi nismo još uvek kompletno spremni. Rekao bih da smo na dobrom putu ka tom cilju. Moramo sigurno poboljšati defanzivnu tranziciju kao i pritisak na loptu posle gubitka poseda.
Taktički gosti nas nisu iznenadili. Igrali su onako kako igraju godinama i kako su igrali na kontrolnim utakmicama. Igrali su sistem 1:2:1 i tu ne mogu nešto bitnije izmeniti, Slična situacija je i kod nas. Ovako će izgledati i ostali naši mečevi.
Istakao bih da su gostujući igrači bili mnogo odlučniji u duelima. U svaki duel su ulazi maksimalno dok mi nismo. Spremali smo se na njihovu takvu igru sa puno čvrstih duela u kojima su gosti bili jači i „bezobrazniji“. Posle svakog takvog duela gosti su nastavljali da igraju i dalje dok su se moji igrači, nakon takvih duela žalili i to obično ne onom koji je sa njima bio u takvom duelu. Jednostavno igrači koji dolaze sa „strane“ su tu zbog para. Ne mogu oni nikad apsolutno osetiti pripadnost klubu i gradu gde igraju. Pogotovo ne oni koji imaju mogućnosti igranja i za druge dobre ekipe. Za razliku od njih „domaći“ igrači su krvno vezani za svoj klub i grad i svakako će u tom pogledu biti spremni da što žešće ulaze u duele i budu borbeniji. To se odnosi i na igrače koji nemaju mogućnost šireg izbora kluba pa kad dođu u dobar klub onda na terenu ginu jer se tada bore za sebe i svoju egzistenciju.
Liga je duga. Biće tu još velikih i malih utakmica. Moramo biti oprezni u utakmicama sa slabijim rivalom jer se titula ne gubi u direktnim duelima favorita već upramo na utakmicama sa realno slabijim protivnikom. Najvažnije je biti kompletno spreman za play off jer se tada odlučuje prvak Srbije“.