rbt
Subotnji meč koji su košarkaši Loznice odigrali u Lagatoru kada su u Hičkokovskoj završnici bacili na pleća favorizovani Hercegovac iz Gajdobre, izazvao je dosta uzbuđenja kako na parketu tako i na tribinama sa kojih je oko 600 vatrenih navijača domaćina ovog meča davalo ogromnu podršku svojim ljubimcima koja godinama nije viđena ne samo u košarci već i u svim drugim sportovima grada sporta Loznice. Zaista nije bilo lako, pogotovo onim ljubiteljima košarke koji su „tanjih“ živaca i malo slabijeg srca da prate zbivanja u ovoj fenomenalnoj i preko potrebno pobedi Loznice. Trojka Minižabe, 02,6 sekundi pre kraja meča za pobedu lozničana izazvala je neviđeno zajedničko slavlje košarkaša i fantastičnih navijača.
Jedan od onih koji je sa tribina pratio utakmicu jeste plej lozničana Nemanja Milošević, koji nije mogao, uprkos ogromnoj želji, da pomogne drugovima u borbi za jako jako bitne bodove u borbi za opstanak u drugoligaškoj konkurenciji. Naime Nemanju je zakačio „stomačni“ virus tri dana pred utakmicu i uz temperaturu oborio u krevet. Pokušano je na različite načine da se, nakon odlaska Ćirovića u Kinu, osposbi jedini plej koji je ostao na raspolaganju vatrenom Dejvidu Koperfildu, Dušanu Kasumu. Međutim uprkos svim pokušajima Nemanja nije mogao da istrči na parket već je saigrače bodrio sa tribina Lagatora. Ovo je prilika da Milošević, koji je gledano „spolja“ sasvim mirno pratio meč, za pratiocei portala prenese emociju koju je imao tokom velike pobede.
Šta je teže, gledati ovakve utakmice ili igrati ?
“ Neuporedivo je lakše igrati. Kad ste na parketu niste u stanju da vidite sva zbivanja kako na terenu tako i izvan njega. Koncetrisani ste samo na centralna zbivanja na terenu dok sa tribina vidite sve i ono što je dobro kao i ono što nije“.
Kako ste se osećali kad ste saznali da definitivno nećete biti u sastavu ekipe za utakmicu od zaista velike važnosti za svoju ekipu ?
“ Naravno da mi je bilo beskrajno žao što zbog bolesti neću biti na parketu a imao sam ogromnu želju da zaigram protiv baš jake ekipe gostiju. Kao i svakom igraču koji je bio nekada u ovakvoj situaciji teško mi je bilo da gledam kako saigrači ginu na terenu za svaku loptu i za svaki koš a da ne mogu da im pomognem koliko toliko. Njih je bilo samo šestorica koje je trener mogao da rotira. Parirati sa takvom, gotovo nikakvom rotacijom koju čini samo jedan igrač, zahtevalo je da saigrači pruže i više od maksimuma. Bio sam iznad naše i lično gledao iscrpljena lica saigrača kada su imali prilike da malo dođu do vazduha. Bodrenjem pokušavao sam da im pomognem bar malo u nastojanju da se veliki protivnik obori na kolena“
Šta vam je sve prolazilo kroz glavu tokom ovog zaista uzbudljivog i rezultatski neizvesnog meča ?
“ Jednostavno rečeno proživljavate i prolazite kroz sve one situacije koje su na terenu prolazili saigrači sa tom razlikom da ste apsolutno nemoćni da bilo šta učinite da im nekako pomognete. U pojedinim trenutcima dolazilo mi je da uskočim sa tribina na teren i da zajedno sa saigračima prolazim kroz Golgotu kroz koju su oni prolazili svih 40 minuta“
Trojka Munižabe „, uz ogromnu erupciju oduševljenja prosto je zapalila Lagator ?
“ Teško je opisati taj trenutak jer je jedina prava emocija ako to doživite u samoj dvorani. Prosto u dvorani je nastao delirijum sreće kako na parketu tako i na tribinama. I mene su kao i sve ostale preplavile emocije. Bio sam neizmerno srećan i ponosan na saigrače što smo uspeli da pobedimo“
Po okončanju utakmice zapazili smo jedan zanimljivi detalj. Prilikom fotografisanja sa navijačima igrači su vas pozvali da im se pridružite i stopirali fotografisanje dok vi niste stigli.
“ Naravno da mi je bilo jako drago zbog toga. To je bio samo još jedan dokaz izvanredne hemije kako u ekipi tako i u celokupnom klubu. Ta unutrašnja povezanost, motivacija i želja su najveće vrline ove ekipe i da ih nema čisto sumnjam da bi se utakmice, poput subotnje mogle pobediti. Želim ovim putem da se i u svoje ime zahvalim našim vernim navijačima koji ih je sve više i više. Nadam se da će ih u narednim utakmicam biti još više. Nas je, sve do kraja Lige, sedmorica na parketu koji nosimo teret utakmice. Uz podršku navijača koju imamo na poslednjim utakmicama osećamo se kao da nas je mnogo više a u takvim okolnostima i nemoguće pobede postaju moguće i najlepša relnost“.